О књизи: 2004 / Књига публицисте и истраживача А.А. Помогаибо говори о судбини домаће војне опреме и њеним креаторима 1930-их и 1940-их година. Према речима аутора, цена победе у Великом отаџбинском рату не би била тако скупа да није било неоправданих политичких репресија према инжењерима и пројектантима. Потиснути, али преживели „техничари”, представници последње генерације старе руске интелигенције, испунили су своју мисију. Створили су оружје које је сломило фашистичку Европу и спасило Отаџбину. Од ОЦР. Сада, 2016. године, књига је још вреднија него 2004. године, јер су неки аутори историјских књига и књига популарно-фантастичног жанра алтернативне историје увелико ширили становиште да наводно није било дивљих неоснованих репресија, наводно је ово било лаж Хрушчова, Солжењицина и других либерала, да су се, обично, узимали у обзир разни троцкисти и други непријатељи. Понекад се подругљиво додаје да је било у реду што су инжењери били затворени због „проневере” и других злочина, али им је хумано дозвољено да користе земљу у шарашкама. За разлику од ових измишљотина, читаоцу се представља слика погрома научно-техничког кадра, који је на хиљаде затваран и стрељан, што је најкобније утицало на припреме за рат, доступност најновијег наоружања и др. достигнућа. И без помодних Стаљинових саучесника, СССР је имао шансу да победи са много мање крвопролића, или чак да дочека 1941-1942 са млазним авионима, евентуално надзвучним, борбеним хеликоптерима, противавионским пројектилима, бацачима граната, најнапреднијим радарима на свету , радио станице у сваком воду и на сваком тенку и авиону, телевизор са видеорекордерима и обичним касетофонима и још много тога, уз барем најосновније поштовање према свом људству и могућност да они стварају.